1. Zašto je BioSens bio Vaš izbor i u čemu vidite značaj upravljanja projektima pogotovo u sferi nauke? Da li su projekti doprineli da se skrati taj put od nauke u laboratorijima do nauke za društvo?

 

Institut BioSens je mesto gde se rađaju i testiraju nove ideje pre nego što se prošire na širu društvenu zajednicu, a za mene kreativno i kritičko razmišljanje o inovativnim načinima poslovanja zvuči kao uzbudljiv izazov.

 

Kroz istraživačke projekte na kojima radimo, mi podržavamo saradnju industrije i nauke obezbeđujući da se akademsko znanje i rezultati prenesu u industriju. Isto tako, ovakav pristup pruža istraživačima mogućnost da poboljšaju svoje veštine i steknu bolji uvid u potrebe industrije.

 

Međutim, u tako kombinovanim timovima koji čine ljude iz industrije i nauke, upravljanje istraživačkim projektom naglašava taj značaj uloge projektnog menadžera. Sa jedne strane, mi smo odgovorni za menadžment i koordinaciju rada obezbeđujući da se ciljani rezultati efikasno i efektivno isporuče, a sa druge strane, naš posao je da širimo nova znanja koja se generišu u toku projekta.

 

2. Na kojima projektima radite i kakva je vaša uloga u njima?

 

Uključena sam u sledeće projekte:

• CYBELE – Fostering precision agriculture and livestock farming through secure access to large-scale HPC-enabled virtual industrial experimentation environment empowering scalable big data analytics
• WaysTUP! – Value chains for the disruptive transformation of urban biowaste into biobased products in the city context
• ZeroW – Systemic Innovations Towards a Zero Food Waste Supply Chain
• agROBOfood – Business-Oriented Support to the European Robotics and Agri-food Sector, towards a network of Digital Innovation Hubs in Robotics

 

Moja uloga na ovim projektima uključuje podršku, koordinaciju i evaluaciju aktivnosti eksperimenata, kao i eksploataciju i komercijalizaciju proizvoda koji proizilaze iz njih kao krajnji rezultat.

 

3. Očekujte najbolje, predvidite najgore i budite pripremljeni za iznenađenja. Da li tako funkcionišu menadžeri projekata, koje su najvažnije veštine koje moraju da imaju i zašto?

 

To je apsolutno tačno. Dobar projektni menadžer mora da bude kreativan u svom pristupu rešavanju problema. Problemi i razna pitanja koja zahtevaju pažnju nam se redovno pojavljuju, i naša je odgovornost da predvidimo unapred potencijalne probleme i razmislimo o mogućim rešenjima u slučaju da se oni pojave. Imati plan B i druge alternative znači omogućiti prevenciju skupih odlaganja i održavanje rada projekta po planu.

 

Većinu vremena provodim u komunikaciji sa partnerima na projektu, pratim i izveštavam o napretku projekta, tako da su dobre komunikacione veštine neophodne svakom projektnom menadžeru. To podrazumeva pismenu i verbalnu komunikaciju, prezentacione veštine, sposobnost razjašnjavanja i parafraziranja, kao i sposobnost motivisanja kolega u kritičnim trenucima i podsticanje saradnje.

 

I naravno, veštine upravljanja su od suštinskog značaja. Projektni menadžeri postavljaju ciljeve, planiraju i organizuju aktivnosti, koordiniraju zadatke i procenjuju performanse. Stoga je ključno imati projektnog menadžera kako bi se osiguralo pokretanje projekta na vreme, u okviru budžeta, i kako bi se ispunili postavljeni ciljevi.

 

4. Navedite pet razloga zbog kojih volite svoj posao?

 

Volim svoj posao zato što zaista verujem u ono što radimo. Ponosna sam što sam deo Instituta BioSens doprinoseći razvoju inovativnih poljoprivrednih rešenja, i rešenja koja doprinose zaštiti životne sredine i dobrobiti ljudi na lokalnom, državnom, regionalnom nivou, kao i na nivou Evrope.

 

Veoma je uzbudljivo raditi u Institutut BioSens, jer mi radimo na potpuno novim idejama, ali je i izazovno. Kada pišemo i radimo na implementaciji projekata, uvek moramo da razmišljamo „izvan kutije“, jer radimo na nečemu novom i meni se dopada činjenica da mi to izazovno okruženje omogućava da rastem u profesionalnom smislu. Takođe imam priliku da učim od kolega širom Evrope koji imaju različite ekspertize. Imam priliku da sarađujem sa najboljim naučnicima, inženjerima, biznismenima i menadžerima u Evropi.

 

Često putujemo u druge države i imamo priliku da međusobno podelimo znanje i najbolje prakse. Na ovaj način, ostajemo najbolji u ovoj oblasti.

 

 

5. Koliko je izazovno konstantno pratiti proces digitalizacije poljoprivrede u Evropi i truditi se da se dobre prakse implementiraju kod nas i obrnuto?

 

Veoma je izazovno, jer iako širom sveta tehnologija rapidno menja način na koji se hrana proizvodi, obrađuje i distribuira, u isto vreme je većina poljoprivrednih gazdinstava u svetu i kod nas male ili srednje veličine.

 

Digitalna rešenja u poljoprivredi nude malim poljoprivrednicima veliki broj mogućnosti. Međutim, različiti uslovi moraju biti zadovoljeni da bi mali poljoprivrednici dobili pristup ovim inovacijama:

 

– Internet aplikacije treba da se adaptiraju u odnosu na lokalni kontekst i jezik i treba da nude i rešenja za promociju poljoprivredne pismenosti i obrazovanja (npr. postavljanjem videa i slika)
– Treba da uzmu u obzir društveno-kulturne faktore
– Treba ih prilagoditi nivou digitalne pismenosti korisnika
– Moraju biti razvijeni, testirani i unapređeni zajedno sa poljoprivrednicima/ciljnim grupama, itd.

 

Raznovrsni izvori seoskih prihoda su još jedan komplikovani deo slagalice. Čak i u Vojvodini gde je rast poljoprivrede u poslednje vreme najjači, zarade od poljoprivrede u proseku ostaju oko 20 odsto. Drugim rečima, seoska domaćinstva obezbeđuju 80% svojih prihoda iz drugih izvora, uglavnom penzija i van poljoprivrednog gazdinstva. To ima velike posledice na ekspanziju ili tehnološku nadogradnju. Zašto bi poljoprivrednik investirao, ako rad van poljoprivrednog gazdinstva nudi bolje prihode?

 

 

6. Koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočili od početka realizacije nekog projekta, pa sve do kraja i kako ste izazove pretvorili u prednosti?

 

Najveći izazov sa kojim sam se susrela je vezan za implemetaciju CYBELE projekta gde smo razvijali moćnu HPC infrastrukturu da bismo podržali devet demonstratora koji su se odnosili na unapređenje precizne poljoprivrede i preciznog stočarstva.

Razvoj naučnih alata i aplikacija na HPC infrastrukturi nije jednostavan zadatak. Zahteva dobru i konstantnu komunikaciju između naučnika i IT developera od samog početka projekta do njegovog kraja. Uloga projektnih menadžera je veoma važna da bi omogućili međusobno razumevanje i saradnju između eksperta iz različitih oblasti.
S obzirom da na početku projekta nismo imali jasnu sliku o tome koje sve izvore podataka ćemo koristiti kako bi alati precizne poljoprivrede i preciznog stočarstva proizveli rezultate, nekoliko meseci nakon uspostavljanja HPC infrastructure smo shvatili da CYBELE platforma nema mogućnost da podrži uploadovanje slika (satelitskih i drugih) i geoprostornih podataka koji su bili neophodni za uspeh određenih demonstratora. Ovo je bio veliki alarm u implementaciji projekta.

 

Srećom, mi, kao projektni menadžeri smo imali redovne sastanke sa svim partnerima na projektu, te smo uspeli na vreme da primetimo ovaj problem i pripremimo plan za njegovo rešavanje.
Jedna od najvažnijih naučenih lekcija sa ovog projekta se odnosi na upravljanje vremenom. Iako su zadaci bili poređani po prioritetima i logičnim redosledom, bilo je teško predvideti kašnjenja uzrokovana tehničkim poteškoćama da se izvrše određene aktivnosti.

 

Takođe, tokom trajanja projekta smo se suočili sa neočekivanim događajima koji su donekle uticali da implementaciju projekta. Jedna od glavnih neočekivanih događaja je bila pandemija Covid 19 koja je prouzrokovala kašnjenja u izvršenju zadataka s obzirom da je dosta partnera na projektu obolelo od ove bolesti u različitim vremenskim periodima, određene institucije čija podrška nam je bila potrebna u određenim fazama projekta su bile zatvorene na neko vreme, radovi na poljima su bili odloženi, itd.
Kako bismo prevazišli ove neočekivane izazove, imali smo češće sastanke na kojima smo diskutovali o uslovima u kojima se nalazi projekat.

 

Ove aktivnosti su bile ključne, jer u ovako kompleksim projektima čak i mali propust u početnim fazama projektne implementacije može da ima veliki uticaj na finalni rezultat projekta, s obzirom da se oni ne mogu lako ispraviti u kasnijim fazama projekta.