SISCODE- Society in Innovation and Science through CODEsign

Cilj projekta: Uključivanje građana i opšte javnosti u proces odgovornog istraživanja i inovacija zaživelo je u poslednjih deset godina, kao rezultat politika i inicijativa koje zahtevaju upravo uključivanje više aktera i javnosti u nauku i inovacije. Ipak, uključivanje širokog spektra aktera u ovakve procese suočava se sa mnogim izazovima, a samim tim i retko prevazilazi samu teoriju. S druge strane, integracija zajedničkog stvaranja u evropske naučne politike i programe suočava se sa preprekama poput: polovičnog razumevanja pojma zajedničkog stvaranja među istraživačima i kreatorima politika; „Sektorski“ pristup naučnim politikama; nedostatak efikasnog znanja za suočavanje sa ograničenjima koja koče proces zajedničkog stvaranja. Uvođenje metodologija i alata za dizajn pojavljuje se kao dragocen pristup rešavanju ovih problema, a dizajn je već prepoznat kao ključ za operacionalizaciju zajedničkog stvaranja u različitim oblastima. Zahvaljujući iterativnom procesu izrade prototipova – ko-dizajn ili zajednički dizajn efikasno podržava ko-kreaciju ili zajedničko stvaranje da bi se prešlo sa ideje novih rešenja i politika na njihovu realizaciju.

 

O projektu: Cilj je da se zajedničko stvaranje prihvati kao dizajnerski fenomen koji vodi ka socijalnom procvatu u Europi (ka stvaranju fab laboratorija, živućih laboratorija, socijalnim inovacijama, samoodrživim i pametnim gradovima, zajednicama i regijama); da se analiziraju povoljni uslovi koji podržavaju efikasno uvođenje zajedničkog stvaranja, skalabilnost i replikaciju; i da se ovo znanje koristi za primenu odgovornog istraživanja i inovacija. Da bi se postigao ovaj cilj, SISCODE je: pokrenuo evropsko naučno istraživanje za upoređivanje zajedničkog stvaranja kroz različite ekosisteme i samim tim opisao ovu efikasnu dinamiku i ishode koji proizilaze iz integracije društva u nauku i inovacije; takođe razvijeni su eksperimenti sa socijalnim dizajnom kao novim sistemom za razvoj odgovornog istraživanja i inovacija i drugih rešenja i politika iz ove oblasti; na ovaj način je došlo da razumevanja između transformacije potrebne za ugrađivanje procesa zajedničkog stvaranja u kreiranje i već postojeće politike kao i barijere i otpor prema promenama koje mogu da se dese u okviru ove organizacione transformacije.