1. Vi radite na Institutu BioSens, ali u isto vreme ste i doktorand. Koliko je važno za mlade ljude i studente da svoje prve korake naprave baš na Institutu?

 

Kad započinjete svoju karijeru kao mladi istaživač veoma je važno gde je započinjete, kakva je institucija u koju idete, kakav je kolektiv, koliko strpljenja, vremena i razumevanja imate od strane mentora jer ste student koji je tek završio fakultet sa verovatno vrlo malo praktičnog iskustva.

 

Ovo je sve veoma važno da ne biste pred naletom nesigurnosti i „nije ovo za mene, ovde su svi Ajnštajni“ odustali i usmerili karijeru u neku drugu stranu. Kao neko ko sa sobom već nosi ovo iskustvo mogu da kažem da mi BioSens pružio jedan fin prelazak iz studentskog u realan život. Sa mnogo teorijskog i malo praktičnog znanja dobila sam priliku da učim, usavršavam se i razvijam svoje ideje korak po korak za šta mi je BioSens pružio sve neophodne uslove.

 

 

2. Na kojim projektima radite i koja je Vaša uloga u njima?

 

Trenutno, najveći projekat za mene kao doktoranda jeste moja teza gde radim na planskom razvoju navodnjavanja u Vojvodini. Ovo istraživanje je bilo deo APV projekta koji je završen ali naravno, posle toga moje istraživanje je nastavljeno. Trenutno se bavim detekcijom navodnjavanih površina iz satelita kao i njihovom geoprostornom analizom. Pored toga radim na nekoliko nacionalnih i internacionalnih projekata gde se bavim analizom satelitskih slika i drugih geoprostornih podataka u cilju očuvanja životne sredine, održive poljoprivrede i održivog upravljanja vodnim resursima.

 

3. Vaše oblasti istraživanja su daljinska detekcija, geoinformatika, upravljanje vodnim resursima, poljoprivreda i životna sredna. Šta vas je navelo da objedinite sve to i šta je možda ovim oblastima najvažnija povezna tačka?

 

Rekla bih da je najvažnija povezna tačka život na zemlji. Kao neko ko se bavi naukom, ne želim da ona nauka ostane u okvirima časopisa i konferencija, nego da moj rad bude doprinos za bolji i kvalitetniji život. Kao geograf i ljubitelj prirode mnogo vremena provodim u prirodi i želja za njenim očuvanjem je nešto što mi daje motivaciju za istraživanja. Očuvanje prirode je usko povezano sa životom čoveka tako da onda imamo jednu zaokruženu celinu koja zahteva znanje iz različitih oblasti kako biso uspeli da realizujemo neke ideje. Upotrebom daljinske detekcije i geografskih informacionih sistema, ali i primenom veštačke inteligencije, danas možemo da baratamo sa velikom količinom podataka i tako dođemo do različitih otkrića, rešenja i aplikacija primenljivih u svakodnevnom životu.

 

4. Kažu da bez nauke nema društvenog prosperiteta i razvoja. Kako Vi to vidite? Koja je najznačajnija uloga nauke i naučnika danas?

 

Kao što sam već pomenula, najvažnija uloga naučnika jeste da nauku učini dostupnom i primenljivom bilo kome u društvenoj zajednici. Jedino tako možemo da postignemo razvoj i prosperitet društva u kom živimo. Sve potiče od nauke, i onog dana kad smo odlučili da se time bavimo, tog dana smo na neki način i preuzeli odgovornost prema društvu. Naravno, nismo jedini koji utičemo na to da li će nešto biti primenjeno u društvu ili ne, ali na nama je svakako da pokrećemo inicijativu, aktivno učestvujemo u promenama i damo svoj doprinos kroz znanje kojim raspolažemo.

 

5. „Nauka bez razboritosti je kao igra na lutriji. Naučnik se, naime, izlaže opasnosti da izgubi sve što je uložio“, govorio ja Ajnštajn. Da li verujete da je tako? Ili naučnik ipak uvek dobija?

 

Ajnštaj je pametan čovek bio, zna on zašto je to govorio 🙂 No, sve je stvar percepcije. Lično smatram da naučnik nikad ne gubi. Rad u nauci možemo da uporedimo sa planinarenjem. Ukoliko krenete na uspon sa jedinim ciljem da osvojite vrh i naiđe oluja, bićete prinuđeni da se vratite dole i razočarani što nemate selfi sa vrha. Prazna priča. Međutim, ukoliko vam vrh nije bio jedini cilj na tom penjanju već iskustvo i psiho-fizički razvoj ličnosti, vratićete se u podnožje nerazočarani, svesni da imate mnogo više iskustva i spremnosti da taj vrh osvojite drugi put. Pa sledeći još viši, pa sledeći još teži. Tako je i u nauci. Oluje koje nailaze mogu da vas bace nekoliko koraka nazad pa čak i na početak, ali sad imate mnogo više iskustva i znanja što vas ovaj put dovodi, ako ne do vrha onda, definitivno bliže njemu. Da bismo popeli na Mont Everest dugačak je spisak planina na koje se treba popeti, spustiti i neodustati! 🙂