1. Da li se za BioSens može reći da je Institut u svetu i čitav svet u jednom Institutu? Kako je to raditi na jednom mestu koje se rapidno razvija?

 

Svakako da može. Iako je osnovan pre svega nekoliko godina, Institut BioSens predstavlja važnu tačku na mapi evropskih naučnih institucija koje svojim radom diktiraju trendove u nauci, dok istovremeno rade na tome da naučne rezultate pretoče u praktičnu primenu čiji je ultimativni cilj stvaranje modernog, održivog agroekosistema. Međutim, rekla bih da se u BioSensu nalazi više malih svetova. Iako je ono po čemu je Institut najprepoznatljiviji moderna poljoprivreda, istraživanja se sprovode i na drugim poljima, koja svakako doprinose misiji i viziji BioSensa. Tako sam ja, kao doktor ekoloških nauka, našla svoje mesto na Institutu, gde imam priliku da se bavim onim što volim u naučnom smislu, ali i da radim u internacionalnom okruženju iako živim u Srbiji, obzirom da imamo dosta kolega koji dolaze van granica naše države.

 

2. U koje projekte ste uključeni i koja je Vaša uloga u njima?

 

Trenutno je projekat Serbian Pollinator Advice Strategy, finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije glavni fokus. U sklopu ovog projekta, zajedno sa kolegama sa Prirodno-matematičkog fakulteta, tokom ove i u naredne dve godine sprovodićemo monitoring divljih pčela, bumbara, leptira i osolikih muva, kao i biljnih vrsta koje oni posećuju, da bismo stekli uvid u trenutno stanje i da bi predvideli budući trend brojnosti i raznovrsnosti insekata oprašivača u Srbiji. Istraživanja vršimo tokom tri sezone (prolećne, letnje i jesenje) na 30 lokaliteta širom Srbije. Ideja je da ovo bude prvi korak ka uspostavljanju kontinuiranog monitoringa insekata oprašivača, koji je već sada obavezujuć za države članice Evropske Unije. U sklopu ovog projekta, pored učešća u terenskim aktivnostima, rukovodilac sam radnog paketa koji se bavi obradom podataka. Takođe, radila sam na projektu kreiranja prve Crvene liste osolikih muva, koja predstavlja procenu rizika od izumiranja svih vrsta ovih insekata zabeleženih u Evropi. Nakon toga, usledio je projekat koji je imao za cilj kreiranje praktičnog konzervacionog plana za ugrožene vrste osolikih muva. Pored toga, kao spoljni saradnik sam trenutno uključena u dva međunarodna projekta koja se bave tematikom očuvanja insekata oprašivača i sistematizacijom dostupnog znanja o njima na evropskom nivou.

 

3. Na koji način će Vaša istraživanja doprineti očuvanju biodiverziteta i poboljšanju harmonije između čoveka i prirode?

 

U fokusu mog istraživanja su osolike muve, značajna grupa insekata oprašivača, koji su takođe pokazali potencijal za upotrebu u biološkoj kontroli štetočina. Obzirom da sam ekolog, najviše sam zainteresovana za istraživanje obrazaca rasprostranjenja ovih vrsta, izučavanje njihovih uloga u ekosistemu, pronalaženje odgovora na pitanje koje osobine ih čine osetljivim na promene u životnoj sredini, a sve ovo sa ciljem njihove zaštite i očuvanja. Budući da bi se kompletan lanac ishrane, sa čovekom na vrhu, urušio kada bi oprašivači nestali, jasno je da moramo uraditi sve što je u našoj moći da do toga ne dođe, a prvi korak u konzervaciji jeste da steknemo što više znanja o vrstama koje želimo da sačuvamo. Približiti ljudima značaj oprašivača, kao i objasniti kako male stvari koje oni sami urade mogu da doprinesu njihovom očuvanju, smatram jednim od najznačajnijih zadataka naučnika u ovoj oblasti.

 

4. U nauci, često se dešava da se posvetite nečemu mesecima, godinama, a da rezultati nisu odmah vidljivi. Kako ostajete motivisani da nastavite istraživanja, da istrajete?

 

Zaista, lako je izgubiti motivaciju kada željeni rezultat ne dođe odmah. Lek za to pronalazim tamo gde moj ceo naučni rad počinje – u prirodi. Odlazak na neko mesto koje nije antropogeno izmenjeno (što je nažalost danas sve teže pronaći), gde imam priliku da vidim prirodu i sve njene lepote u punom sjaju me podseti zašto se bavim ovim poslom, uprkos brojnim izazovima koje nosi sa sobom. Prosto, dopada mi se činjenica da odabirom poziva naučnika doprinosim očuvanju najvrednijeg resursa koji kao čovečanstvo posedujemo.

 

5. Koje su to pogrešne percepcije o nauci, o ekologiji koje ljudi imaju, a Vi biste voleli da se promene? Na koji način ceo tim BioSensa radi na tome? 

 

Mislim da ljudi često ne veruju naučno dokazanim činjenicama. Ovo je problem koji je nažalost sve više zastupljen, pa tako postoje čitavi pokreti ljudi koji veruju da su klimatske promene zavera od strane zelenih pokreta koji žele da porobe čovečanstvo, ili onih koji negiraju postojanje uticaja čoveka na klimatske promene. Sa druge strane, naučno dokazane i proverljive činjenice jesu da  je danas svet oko jedan stepen Celzijusa topliji nego što je bio pre široko rasprostranjene industrijalizacije, da se dvadeset najtoplijih zabeleženih godina u istoriji desilo u poslednje 22 godine. Satelitski snimci pokazuju dramatično opadanje arktičkog morskog leda u poslednjih 40-ak godina, dok je grenlandski ledeni omotač poslednjih godina doživeo rekordno otapanje. Celokupan tim BioSensa, iako vrlo diverzifikovan u smislu tematike istraživanja, doprinosi otkrivanju relevantnih naučnih činjenica, svako u svojoj oblasti, kao i aktivnoj demonstraciji naučnih otkrića, što smatram da je najbolji način za popularizaciju nauke i za vraćanje vere u istu.

 

 

6. Članica ste Savetodavnog odbora IUCN (Međunarodne unije za očuvanje prirode) specijalističke grupe za osolike muve i saradnik istraživač u Laboratoriji za integrativna istraživanja biodiverziteta (LIBRe) u Helsinkiju.  Šta ste zaključili, gde je Srbija na svetskoj mapi nauke? Idemo li u korak sa svetom?

 

Tako je, imala sam sreću da tokom svog rada blisko sarađujem sa velikim brojem stranih stručnjaka u oblasti kojom se bavim. Rekla bih da je Srbija generalno na pravom putu da u jednom momentu dostigne nivo vodećih svetskih naučnih institucija. Ulaganje u razvoj perspektivnih i ambicioznih mladih naučnika sa jedne, i institucija poput BioSensa, koje imaju viziju za rešavanje nekih od globalnih problema, sa druge strane, je jedini način da na tom putu i ostanemo.