Istraživanja


Glavna polja istraživanja Instituta BioSens uključuju IKT kao ključni instrument u rešavanju izazova u životnoj sredini, poljoprivredi, šumarstvu i ekologiji kao što su: održiva poljoprivreda, vodoprivreda, seča šuma, zagađenje vazduha, biodiverzitet, očuvanje staništa itd. Ovakva struktura konsoliduje i deli znanja i iskustva različitih oblasti što dopušta Institutu da odgovori na različite istraživačke i tehnološke izazove: od razvoja novih senzora za detekciju i merenje specifičnih  zagađivača do integrisanja EO podataka u jedinstvenu bazu podataka.

IKT predstavlja glavni kohezioni faktor Instituta zahvaljujući činjenici da se ista osnovna tehnologija koristi u podršci novim istraživanjima u različitim BIO sferama. U isto vreme, IKT pokušavaju da odgovore na izazove iz BIO domena: istraživački napori su fokusirani ka specifičnim rešenjima u oblastima ekologije, inženjerstva i zaštita životne sredine, upravljanja katastrofama, šumarstva i poljoprivrede.
Uspešna primena IKT u svim nabrojanim BIO oblastima se zasniva na intenzivnom istraživanju i razvoju sveobuhvatne IKT infrastrukture koja uključuje uređaje, sisteme i obradu podataka.

U okviru Instituta BioSens, istraživanje se odvija tako da pokriva ova tri različita nivoa:

  1. Uređaji: Kvalitet i pouzdanost monitoringa podataka direktno zavisi od detekcije i tehnologija za obradu slika, tj. od dostupnosti i kvaliteta senzora, uređaja za detekciju, odgovarajućim elektronskim kolima i tehnikama snimanja. Komercijalno dostupna senzorska rešenja nisu dovoljna, tako da istraživači Instituta BioSens rade u oblastima mikroelektronike i mikrotalasnog inženjeringa kako bi kreirali specifične senzore, uređaje za detekciju i elektronska kola potrebna za WSN i RS sisteme, usaglašavajući ih i sa postojećim potrebama u različitim BIO sferama primene. Koncept „pametne prašine“ (‘’smart dust’’), posebno značajan u preciznoj poljoprivredi, se oslanja na velikom broju izrazito malih senzora, sa niskom potrošnjom i nabavnom cenom. Ovaj koncept je podržan pristupom „Internet stvari“ („Internet of Things“), koji pojedincima nudi ogroman prostor i dostupnost više od 1038 različitih senzora. U svakom slučaju, kritični input budućeg razvoja sistema „pametne prašine“ i pristupa „Internet stvari“ su sami senzori – njihova veličina, cena, potrošnja, robusnost, tačnost i pouzdanost. Baš iz ovih razloga senzori predstavljaju značajni istraživački fokus BioSense istraživača.
  2. Sistemi: Senzori su retko samostalni uređaji. Da bi mogli da obezbede dragocene podatke sa geo referencama, moraju da budu integrisani u sisteme kao što je WSN. Drugi način monitoringa je primena različitih RS tehnologija. Postoji veliki broj istraživačkih izazova u primeni WSN i RS sistema, kao što su razvoj novih komunikacionih protokola, energetski efikasna komunikacija, uklanjanje šuma na satelitskim slikama, fuzija podataka itd. Od 2006. godine, istraživači BioSense Instituta su značajno razvili sopstvene ekspertize u RS i WSN i uspešno ih primenili u preciznoj poljoprivredi i monitoringu ekosistema. Danas je Institut priznat kao regionalni lider i centar izvrsnosti u ovim oblastima.
  3. Obrada podataka: Na drugom kraju prikupljanja podataka, leži potreba za efikasnim skladištenjem i rukovanjem ogromnim količinama podataka sa geo referencama generisanih od strane WSN i RS sistema, kao i za analizom podataka. Institut BioSens se fokusira na razvoj baza podataka koje nude brz i pouzdan pristup svim sakupljenim podacima, njihovim analizama, objedinjavanje i predstavljane u formi pogodnoj za krajnje korisnike. Istraživanja se takođe vrše u području tehnologija “otkrivanja zanja” (“data minig”) i otkrivanja znanja kao što su veštačka inteligencija, procesno modeliranje, predviđanje i objedinjavanje podataka, sa ciljem stvaranja novih znanja prethodno skrivenih u setovima podataka, a potrebnih za donošenje odluka,